. . . Л И Р С К Е . . . . П Е С М Е . . .
Лирске песме су најбројније у српском усменом казивању. На неки начин најверније и најпотпуније изражавају стари српски дух и мисао. Бавиле су се скоро свим темама које су се јављале у патријахалном српском друштву – не само да су описивале колективне мотиве и осећања, већ су изражавале и лична осећања, надања и снове. Песме су пратиле цео српски живот – од рођења, па до смрти. Вук Караџић их назива женским песмама.
Лирске и епске песме се разликују по односу субјективног и објективног чиниоца, али и по односу песме и певања са друге стране. Сам Вук Караџић то лепо каже: "Женске пјесме пјева и једно или двоје само ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају; и зато се у пјевању женски пјесама више гледа на пјевање, него на пјесму, а у пјевању јуначкије, највише на пјесму." ("Српске Народне Пјесме I" Вук Стеф. Караџић) Женске песме су певане, не само од стране жена и девојака, већ и од мушкараца, поготово момчади, и то најчешће по двоје у један глас.
Што се тиче старости песама, лирске песме, које су забележене, су старије од забележених епских - јуначких песама.
Подела лирских народних песама
Лирске песме:
